БEРНАРД ЉУБАС: УМЕТНИК, ПЕДАГОГ И ЧУВАР ЛЕПОТЕ ЗАВИЧАЈА
У Народној библиотеци „Др Милован Спасић” у Рековцу 14.06.2026. године одржано је вече сећања посвећено Бернарду Љубасу, истакнутом ликовном уметнику, наставнику, заљубљенику у природу и неуморном чувару завичајних вредности Левча.
Окупљени су се присетили човека који није био само стваралац већ и несебични подржавалац туђег стваралаштва. Са Бернардом Љубасом Народна библиотека у Рековцу започела је организовање осмомартовских изложби слика, које су временом постале лепа и препознатљива традиција. Посебну пажњу посвећивао је уметницама, својим колегиницама и суграђанкама, пружајући им прилику да представе свој рад публици и охрабрујући их да истрају на уметничком путу.
Увек радо виђен и драг гост, био је присутан на готово свим програмима Библиотеке. Својим знањем, искуством и непосредношћу оплемењивао је сваки сусрет, а о уметности је говорио са страшћу и поштовањем које је преносио на друге.
Значајан траг оставио је и кроз ликовне колоније у Каленићу и у Средњој пољопривредно-ветеринарској школи у Рековцу, где је годинама био селектор и сарадник. Окупљао је угледне ликовне уметнике из различитих крајева, стварајући простор за сусрете, размену искустава и нова пријатељства. Захваљујући његовом угледу, енергији и посвећености, ове колоније постале су места на којима су се уметност, завичај и људи природно повезивали.
Програм је отворио Димитрије Јовановић казивањем „Песме о Левчу”, аутора Бобана Љубаса. У програму су учествовали и ученици Основне школе „Светозар Марковић” из Рековца, Илија Лазаревић и Анита Нешковић, који су својим наступом одали пошту човеку који је генерацијама младих преносио љубав према уметности и родном крају.
О Бернардовом животу и делу говорила је и Марија Милојевић, директорка Културног центра општине Рековац, док је посебно дирљиву беседу одржала његова колегиница Мирјана Фицовић, наставница српског језика и књижевности, евоцирајући успомене на заједнички рад, пријатељство и људску топлину по којој ће Бернард остати упамћен.
Међу говорницима била је и Драгана Жупљанић, сликарка из Крагујевца, која је евоцирала успомене на дугогодишње пријатељство са Бернардом Љубасом. Подсетила је да јој је управо он организовао изложбу у Рековцу, док је она њему касније приредила изложбу у Крагујевцу, истичући да су њихову сарадњу обележили узајамно поштовање, подршка и љубав према уметности. Говорила је о Бернарду као човеку који је окупљао људе и несебично помагао другима да представе свој рад и таленат.
Присутнима су прочитани и текстови Виолете Алексић, новинарке и књижевнице из Превешта, и Весне Вучићевић из Опарића, која је говорила у име ликовних уметника Левча.
У свом тексту Виолета Алексић записала је: „У биографијама пише: наставник ликовног, сликар из Левча, заљубљеник у природу, уфолог, човек чије је лице видела цела земља. Медији су га описивали, неки су га слушали, неки се преиспитивали — и за њих је то био портрет нашег Љубаса. Али за нас, за Левач, за уметност — он је био много више. Био је сликар који је природу писао по платну као причу, као сведочанство, као аманет. У сваку боју стављао је брежуљак, стазу, камен, дрво, песму, причу — све оно што чини Левач живим. Своје ученике учио је да воле родни крај, да гледају око себе, да виде оно што други само пролазе.”
На крају програма присутнима се обратио Бернардов син Влада Љубас, захваливши свима који су дошли да заједно са породицом сачувају успомену на његовог оца.
Бернард Љубас оставио је иза себе богат уметнички и људски траг. Ипак, они који су га познавали памтиће га пре свега по његовој људској топлини, осмеху, духовитости, речитости и гостопримству.
Био је човек природе и свог завичаја. Волео је Левач и своје село, неговао Бобанову бару као оазу мира и хармоније и неуморно се борио да сачува лепоту краја којем је припадао. Веровао је да природу треба чувати, поштовати и волети.
Вече сећања водила је Радојка Бјеливук Стојановић, професорка српског језика и књижевности.
Вечерашња изложба и сећања његових пријатеља нису били само опроштај, већ израз захвалности за све што је Бернард Љубас оставио свом крају, својим пријатељима и свима који су имали срећу да га познају. Нека ово вече остане као сећање на уметника, али још више на човека чије ће име и дух трајно остати уткани у Левач и у срца свих који су га познавали.
