Народна библиотека „Др Милован Спасић“ у Рековцу је основана 12.10.1928. године. О настанку Библиотеке не постоје поуздана документа. Основала ју је група левачких интелектуалаца са професором књижевности Петром Поповићем из потребе за књигом и знањем. Професор је био син Поп Васе и том приликом, као почетни фонд, поп Васа је поклонио библиотеци двадесет књига, углавном црквених. Израстала је негована бригом свештеника, трговаца, професора, учитеља, чиновника, с почетка, али и потом „књигољубаца“. Први прави људи били су окупљени око Библиотеке. Библиотека је у почетку била у просторијама Основне школе у Рековцу. Поред ученика, користили су је и грађани Рековца и околних села. Њоме су руководили просветни радници Илић Раковић, Драган Степановић и Крста Чабрић.
ЈЕДИНА УЗОРНА ЧИТАОНИЦА
РЕКОВЧАНИ ИМАЈУ ГДЕ ПРОВОДИТИ ВРЕМЕ
РЕКОВАЦ , ЈАНУАРА 1959.
„ У Рековцу постоји књижница са читаоницом која располаже са 3160 књига наших и страних писаца, затим дневном штампом, разним часописима, радио апаратом, разгласном станицом као и неколико шах гарнитури.
Смештена је у лепој, светлој просторији у самом центру града и по свом уређењу и одржавању, може да полсужи као пример сличним установама.
Од укупног броја књига, 360 је поклонио Вијислав Милојевић, генерал у пензији, а 1060 књига читаоница је добила од Савета за просвету и културу НРС.
Ова установа обавља и продају штампе. Из прегледа стања продаје види се да се растурање штампе из године у годину све више повећава. У 1957.години, на пример, штампе је продато за 833 690 динара, а у 1958. години за 980 750 динара.
Растурање штампе, дужност књижничара и све послове у читаоници обавља само један службеник Живадин Илић, кога плаћа народни одбор општине. Он се на овом послу показао као веома активан.
Тако је установа постала веома пријатно свратиште грађана и омладине Рековца.
На тај начин она врши корисну мисију народног просвећивања и омогућава радним љидима да пријатно и корисно проведу своје слободно време.“ Ч.П.( Чеда Пешић).
РАДНИЧКИ УНИВЕРЗИТЕТ „ ДУШАН ПОПОВИЋ“
Од 1963. год. Библиотека ради у саставу Радничког универзитета „Душан Поповић“. Решењем Скупштине општине Рековац, број 01-020-71 од 27.09.1974.године спајањем универзитета из Рековца и Белушића, спајају се и Библиотеке. На тај начин се стварају и услови за нормалан рад и развој. Отворена су одељења за децу и одрасле, читаоница, магацин са књигама, сала за састанке са 20 седишта, Галерија, канцеларија за управника.
Раднички универзитет „Душан Поповић“ 1986.године мења делатност у Народну библиотеку, која самостално почиње да ради од 1.октобра исте године.
НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „ РИБНИКАР“
Раднички универзитет „ Душан Поповић“ 1986.год. мења делатност у Народну библиотеку која самостално почиње да ради од 1.октобра исте године. НИРО „ Политика“ из Београда 12.10.1987.године Библиотеци даје име „ Рибникар“ ( по презимену оснивача Политике). Библиотека је имала два огранка у Белушићу и Драгову. Нова библиотека је смештена у адаптираној и лепо сређеној згради. У саставу Библиотеке су се налазиле Галерија и биоскоп. У фонду је било 30.000 књига и 1500 чланова. Народна библиотека „Др Милован Спасић“ је од 1978. године добитник награде „Милорад Панић Суреп“ за постигнуте резултате у развоју библиотечке делатност.
НАРОДНА БИБЛИОТЕКА „ ДР МИЛОВАН СПАСИЋ“
Данас Библиотека носи име по Миловану Спасићу који је рођен у Рековцу 1817.год. од оца Ивана Спасића, сеоског кнеза, и мајке Јованке. По завршетку основне школе одлази у Сремске Карловце где похађа гимназију. Одобрењем Попечитељства просвештенија 1841. године одлази у Немачку на даље школовање. Студирао је филозофске и политичке науке на универзитету и Халеу, Јени, а у Берлину је на Филозовском факултету стекао је докторат крајем 1843.год. По повратку је по налогу приступио уређењу Библиотеке Попечитељства и радио на изради првог у Србији закона о јавним школама. Као чиновник Попечитељства просвештенија, добио је задатак да уреди књиге Народне библиотеке Србије, да комплетира збирке и све их попише.
У Братислави је био ангажован у Библиотеци српске омладине, а 1845.год. подноси извештај. Невелики фонд 2.283 свезака је разврстао и поделио у 3 групе: 1. Српске и остале словенске 2. Немачке 3. Латинске и романске књиге
Разврстане књиге је обрадио преписавши на цедуље основне податке о књигама. На основу овако сређене картотеке израдио је каталоге за све три групе књига. На основу овако сређене картотеке израдио је каталоге за све три групе књига. Спасић се залаже да се за библиотеку задужи за стално потребан чиновник који би о њој водио бригу. Посебно је предлагао да се одреде правила за коришћење библиотеке, по којима би чиновник поступао, како се њен фонд не би ускоро довео у питање. Спасићев предлог није озакоњен, али су његова правила за трајно уређење и смештај библиотеке остали драгоцени извор идеја и стручних упутстава што ће званично применити први званични библиотекар Филип Николић, 1853.године, и касније његови наследници.
Милован Спасић је 1844. год. израдио први азбучни каталог. Библиотека је 1845. год. имала 1.412 наслова у 2.283 свеске и ауторски каталог који је израдио Милован Спасић. Кнежевим указом из 1853. год. уведено је звање државног библиотекара у рангу Велике школе. Може се сматрати првим библиотекаром Народне библиотеке, иако званично није био њен службеник. После 45-годишњег напора и преданог рада народу и држави, Спасић је отишао у пензију. Преминуо је у Београду 11.06.1908.год.у 92 години живота.
БИОГРАФИЈА ДР МИЛОВАНА СПАСИЋА