НОВА МОНОГРАФСКА ПУБЛИКАЦИЈА„ ТОДОР М. БУШЕТИЋ -НЕОБЈАВЉЕНИ РАДОВИ“, ПРИРЕЂИВАЧА ДР АЛЕКСАНДРА РИСТИЋА
Народна библиотека „Др Милован Спасић“ у Рековцу је недавно издала монографску публикацију „ Тодор М.Бушетић- Необјављени радови“, приређивача др Александра Ристића, поводом обележавања 95 годишњице постојања и рада.
Конкретан повод за настанак ове публикације било је сазнање да се у Архиву Српске академије наука и уметности налази већи број необјављених рукописа Тодора Бушетића. Пошто је пре неколико година објављена његова грађа која се односи на народну лирику Левча, Народна библиотека у Рековцу донела је одлуку да би за науку, али и сам Левач, било од велике користи да објави та његова непозната истраживања, која су похрањена у Архиву САНУ већ више од једног века. Нашу намеру је препознало и Министарство културе Републике Србије, које је финансијски и подржало, као и локална самоуправа.
У овој публикацији издвојено је и у потпуности приказано 14 необјављених рукописа Тодора М. Бушетића, који се чувају у Етнографској збирци Архива САНУ. Ради се о текстовима етнографског и дијалектолошког карактера, којима су придодате Бушетићеве збирке приповетки и предања из Левча и Ресаве. Посебну целину чини Летопис основне школе у Пољни, ког је Тодор Бушетић започео да води крајем 19. века, а који је овде приказан до завршетка 1919. године, тј. године Бушетићеве смрти.
За потребе објављивања ове књиге, написана је и нова биографија Тодора Бушетића, коју је, како наводи приређивач др Александар Ристић, саставио на основу рада на терену, као и на основу истраживања у архивима, музејима и библиотекама. „Боравећи у овим институцијама, дошао сам до сазнања да је Тодор Бушетић, осим са Српском краљевском академијом, био повезан и са другим институцијама, тада још увек младим, попут Српског геолошког друштва, Природњачког музеја, Етнографског музеја и Народног музеја у Београду. Он је био неко ког су тадашњи стручњаци из поменутих институција окарактерисали као веома вредног и поузданог сарадника“…
Током свог релативно кратког живота (56 година), Тодор М. Бушетић истраживању и писању је посветио готово 26 година.У овом временском распону настају стотине страна етнографских, историографских, генеалошких, дијалектолошких и других списа, који су се углавном односили на Левач. Томе треба придодати огроман број прикупљених народних речи, прича и песама, као и непрекидну активност у улози сарадника поменутих друштава и музеја, на основу чега се сагледава свеукупни допринос овог скромног учитеља, који је рођен пре тачно 160 година, у Рековцу.
Рецензију за публикацију написао је др Бојан Ђорђевић, редовни професор Филолошког факултета у Београду, који је истакао: „Бушетићеви записи сада су, трудом приређивача Александра Ристића и посвећености рековачке Библиотеке „Др Милован Спасић“ пред очима читалаца. Али, сем тога, још једну драгоценост ове монографије чини коначно васпостављена детаљна биографија Тодора М. Бушетића, коју је сачинио приређивач. Бушетић није досад био сасвим непознат стручној и научној јавности, али тек овако детаљан приступ његовом животу и раду указује нам на неколико важних чињеница… Зналачки урађена биографија на прегнантан и методолошки конзистентан начин (допуњен и разјашњен и приређивачевом напоменом на крају књиге) одсликава личност и дело Тодора Бушетића не само као појаве по себи, већ и као метонимијску фигуру учитеља и просветитеља с краја деветнаестог и почетка двадесетог века, у којима Србија, на срећу, није оскудевала, и који су – скромни и вредни родољуби – допринели пре свега напретку српског села“.
Проф. др Весна Марјановић, етнолог-антрополог из Београда, која је такође написала рецензију, свој приказ је закључила цитатом Јована Цвијића: „ Асоцијацијом идеја ми прелазимо са ових географских особина на историјску улогу области, на њене сукцесивне културе и на њено садашње стање. Дух нехотично тражи везу између две врсте факата. Везивање географских црта и историјских и социолошких факата постаје надмоћно и од нарочитог интереса ако су области играле значајну улогу у историји и нразвитку култура.“ Приређивач, Александар Ристић, је добро разумео и одабрао да представи кроз корпус рукописа, недоступан широј читалачкој публици, велики допринос Тодора Бушетића који је радио на очувању духовне, социјалне и материјалне културе минулог времена“…
Очито је да је етнографска, историографска, лингвистичка и природњачка архивска грађа Тодора Бушетића заслужила да изађе 112 година од последњег рада, који је објављен за Бушетићевог живота и буде доступна читаоцима.
