САВРЕМЕНА РАЧУНАРСКА ОПРЕМА ЗА ДИГИТАЛНУ БИБЛИОТЕКУ

Народна библиотека „Др Милован Спасић“ у Рековцу, 12.10. 2021. године  је у својим просторијама,  са председником општине Рековац др Александром Ђорђевићем, помоћником председника општине Владимиром Степановићем и председницом Скупштине општине Рековац Мирјаном Ракић обележила 93 годину постојања и рада, без гостију, услед тренутне епидемиолошке ситуације, изазване вирусом COVID19.

У разговору са председником општине др Александром Ђорђевићем и његовим сарадницима, запослени у Библиотеци су представили  своје програмске активности, разговарали о куповини и набавци књига из различитих области  које би интересовале наше кориснике и које би употпуниле књижни фонд. Посебно је истакнуто то што је  Министарство културе и информисања у 2021. години рековачкој библиотеци определило и   одобрило финансијска средства у износу од 285.553,00 динара за суфинансирање пројекта из области дигитализације културног за реализацију пројекта „ Набавка опреме за јачање капацитета  дигитализације у рековачкој библиотеци “ уз учешће локалне самоуправе.

 Пројекат је  представио Александар Ристић, мастер археолог, запослен при Завичајној збирци. Библиотека је сада опремљена савременим FUJITSU ScanSnap SV600 скенером, који у тренутку заврши скенирање свих врста докумената- од једностраних докумената до дебелих књига, приручника….Његове функције су иновативне , као што су непрестано  откривање окретањеа страница, мулти обрезивање и напредна 3D технологија сликања.

 Александар је нагласио „да пројекат има за циљ да завичајну грађу учини доступном што ширем кругу корисника, као и да је учини претраживом по неколико критеријума – наслов, аутор, тема и кључна реч, језик, место и време. Такође, грађу је могуће претраживати по типовима и врстама или свеукупно, кроз општу претрагу на  https://digitalna.bibliotekarekovac.rs и  https://bibliotekarekovac.rs .“

Рековачка библиотека је дигитализацију грађе започела  октобара 2020. године, а са новим скенером и рачунаром  процес ће бити убрзан. У том смислу, дигитализација, поред осталих вредних карактеристика, омогућава комуникацију са потенцијалним корисницима, доступност грађе, употребу грађе у виртуелном окружењу са циљем очувања оригинала. То би биле, за ову прилику, најважније предности дигитализације, која отвара просторне и временске границе завичаја према најширој јавности у сајбер-простору.

Дигитализација у Народној  библиотеци  у Рековцу  допринеће  да се целокупна дигитализована завичајна грађа објављује на интернету као слободна и отворена за свакога, без ограничења по питању чланства у Библиотеци, географске припадности или слично. Такође се мења и начин рада са корисницима. До недавно су корисници завичајних збирки могли да користе грађу искључиво у библиотекама, док су постојали и они делови завичајне грађе којима је био ограничен приступ или коришћење услед оштећености публикација.

Библиотекари који се баве завичајним темама суочени су са новим доменом библиотечке грађе, као што су дигитализоване књиге, новине, часописи, фотографије, постери, дигитални аудио и видео снимци итд. које треба на одређени начин обрадити, описати и, што је можда најтеже, дугорочно сачувати. Са друге стране, захтеви корисника за оваквим врстама грађе библиотекаре неминовно суочавају са потребама прихватања нових знања и вештина у коришћењу дигиталних технологија, опреме и метода рада. Дигитализација највреднијих књига и докумената у рековачкој библиотеци омогућили би да се широј јавности, на модеран и визуелно ефектан начин представи покретно културно добро Рековца и околине и на тај начин би се створили нови садржаји, увеле нове услуге и проширила корисничка популација.