ТРИБИНА ДЕЈАНА РИСТИЋА, ИСТОРИЧАРА
Трибина историчара Дејана Ристића под насловом ,,Историја између чињеница и
имагинацијеʼʼ одржана је у петак 11.јуна 2021. године са почетком у 13 сати у Народној библиотеци ,,Др Милован Спасићʼʼ – Рековцу.
Повод за одржавање трибине на ову тему јесте недавно објављена научно-популарна трилогија, у издању ,,Вукотић Медиаʼʼ, коју чине књиге под насловом ,,Митови српске историјеʼʼ, ,,Заблуде српске историјеʼʼ и ,,Легенде светске историјеʼʼ, а која је изазвала велико интересовање читалаца, јавности и медија.
Из народне библиотеке у Рековцу, кажу да је ова трибина изазвала велику заинтересованост код рековачке публике.То потврђује број присутних који је због епидемије био ограничен, али довољан за занимљив разговор са историчарем о заблудама и истинама из српске и светске историје.
Трибина је отворена разговором о томе због чега су данас шарлатани гласнији и заводљивији од историчара? Иако стручних историјских дела има на претек, научно-популарне кнјиге су ретке, па стога, историјске чињенице нису довољно познате широј публици.
“Елитизам и затвореност струке су отворили простор псеудоисторичарима да изврћу чињенице, злоупотребавају медијски простор и манипулишу јавношћу. Нажалост, истина се подразумева, јер смо као друштво престали да учимо и нда се усавршавамо, већ су нам потребне инстант стимулације, да нам заокупе пашњу.Прихватамо све здраво за готово- само ако је довољно милозвучно нашим ушима“, закључак је Дејана Ристића о заблудама српске историје.
Дејан Ристић је истакнути историчар, преводилац и сценариста. Један је од водећих стручњака у области интегралне заштите и управљања културним наслеђем.
Обављао је дужности управника Народне библиотеке Србије, државног секретара за културу и бројне друге у Влади Републике Србије.
Сада је на дужности директора Музеја жртава геноцида.
Бави се дипломатском историјом (српско-британски и српско-француски односи крајем 19. и почетком 20. века; југословенско-алжирски односи од 1954. године), Холокаустом, односом државе и традиционалних верских заједница у 20. веку, културном историјом и културом сећања.
Аутор је већег броја научних радова и књига међу којима се посебно издвајају ,,Бој на Чегру 1809. године – Српски Термопили : Усуд Карађорђеве Србијеˮ, ,,Кућа несагоривих речи: Народна библиотека Србије 1838-1941ˮ, и ,,Митови српске историјеˮ.
Успоставио је Национални дан књиге, утемељио Националну награду у области библиотекарства Јанко Шафарик, а основач је иФондације Народне библиотеке Србије.
Добитник је ,,Печата Матице српскеˮ, Спомен-медаље Министарства одбране, ,,Златне значке КПЗ Србијеˮ, Повеље захвалности Филолошког факултета у Београду, плакете Факултета музичке уметности у Београду, признања Народног музеја Србије, Музеја науке и технике, ,,Филмских новостиˮ, Народне библиотеке ,,Радоје Домановићˮ у Лесковцу, НЦ ,,Одбранаˮ Министарства одбране за најбољег сарадника и др.
Домаћин трибине биће Александар Ристић из Народне библиотеке „Др Милован Спасић“ Рековац. Осим што учимо о нашој историји, бивамо подстакнути да размишљамо критички, што је највећа лекција коју је предавач могао да нам одржи.Убудуће, када нам сервирају заблуде и теорије завре да би нас злоупотребили, покажимо им да у нашим главам механизам још увек ради и да није зарђао.
