Нил Гејмен о читању – Зашто наша будућност зависи од библиотека, читања и сањарења?
Библиотеке
„Још један начин да се убије дечја жеља за читањем, је наравно, да се постарамо да око нас нема никаквих књига, као ни места за читање књига. Ја сам био сретан. Имао сам одличну локалну библиотеку док сам одрастао. Имао сам родитеље који су могли бити убеђени да ме оставе у библиотеци на путу ка послу током летњих празника, и библиотекаре којима није сметао мали дечак без пратње који се свако јутро враћао у библиотеку пролазећи кроз каталог тражећи књиге са духовима, магијом или ракетама, тражећи вампире или детективе или вештице или чуда. Када сам завршио са дечјом библиотеком прешао сам на књиге за одрасле.
Били су добри библиотекари. Волели су књиге и волели су када су књиге читане. Научили су ме како да поручим књиге из других библиотека. Није било снобизма везано за било шта што бих читао. Изгледа да им се свиђало што је постојао дечак који воли да чита, причали би са мном о књигама које сам читао, налазили би ми друге књиге из серије, помагали би. Третирали су ме као било ког читаоца – ништа више или мање – што значи да су ме третирали са поштовањем. Нисам био навикнут да ме третирају са поштовањем са осам година.
Библиотеке су за слободу. Слободу да се чита, слободу идеја, слободу комуникације. Оне су за образовање (које се не завршава када напустимо Универзитет), забаву, безбедна места и приступ информацијама.
Бринем да су људи у 21. веку погрешно разумели шта су библиотеке и њихову сврху. Ако библиотеку разумете као полицу са књигама, може изгледати застарело у свету у коме већина, али не све књиге постоје у дигиталној верзији. Али то промашује поенту из корена.
У питању је природа информација. Информација има вредност, и права информација има огромну вредност. Током читаве људске историје, живели смо у времену оскудице информација, па је посед потребне информације увек био значајан, и увек је нешто вредео: када засадити кукуруз, где пронаћи ствари, мапе и приче. Информација је била вредна ствар, и они који су је имали или су могли да је набаве су то могли и наплатити.
Последњих неколико година, дошли смо од економије која оскудева информацијама до презасићености информацијама. По подацима Ерика Шмита из Гоогла људска раса за два дана створи онолико информација колико је читава цивилизација до 2003. Изазов није наћи ретку биљку у пустињи, већ специфичну биљку која расте у џунгли. Биће нам потребна помоћ како бисмо нашли оно што нам заиста треба.
Библиотеке су места на која људи иду ради информација. Књиге су само шлаг на торти: оне су тамо, и библиотекари могу да да вам их обезбеде бесплатно и легално. Деца позајмљују књиге из библиотеке више него икада – књиге свих врста: папирне, дигиталне и аудио. Али су библиотеке такође, на пример, места која људи који немају рачунаре, који немају интернет конекцију посећују да би исте користили без плаћања. Ово је веома значајно када је начин на који тражите или се пријављујете за посао искључиво преко интернета. Библиотекари помажу овим људима да се крећу по свету.
Не верујем да ће све књиге прећи на екране нити верујем да би требале. Као што ми је Даглас Адамс рекао више од двадесет година, пре него што с Киндле појавио: књига је попут ајкуле. Ајкуле су старе: постојале су ајкуле у океанима и пре диносауруса. Постоје и даље зато што су ајкуле боље у бивању ајкуле него било шта друго. Тако је и са књигама.Књиге су тешке, није их лако уништити, добро леже у руци – увек ће бити места за њих. Припадају у библиотекама, као што су библиотеке већ постале места на којима можете добити приступ електронским књигама, аудиокњигама и садржају са интернета.
Библиотека је место које складишти информације и даје сваком грађанину једнак приступ истим. То укључује и информације о здрављу и менталном здрављу. То је заједничко место. То је безбедно место, рај на земљи. То је место са библиотекарима на њему. Какве ће бити библиотеке будућности је оно што бисмо требали замишљати“.