ДИГИТАЛНА БИБЛИОТЕКА И КОРОНА ВИРУС
Пандемија корона вируса учинила је свакидашњицу изазовном у свим делатностима, а изузетак није била ни Народна библиотека „Др Милован Спасић“ у Рековцу. Књига је увек ту, али да је у тешким временима, попут пандемије корона вируса, она добар пријатељ човеку, јер може да га одведе у неки мало лепши свет од оног у којем се тренутно налази.
У Библиотеци су се суочили са новим изазовима и морали су да програме прилагоде новонасталој ситуацији. Већина планираних културних програма и садржаја је отказана због пандемије. Било је мањих активности које су одржане уз поштовање заштитних мера о дозвољеном броју људи у затвореном простору.
„ Могуће је да ћемо се читањем више „бранити“ од навале страха и разних непријатности које ово време короне доноси. Убеђени смо да ће то бити избор једног дела популације, а то је истовремено бекство од посебне врсте „агресије“ друштвених мрежа које би ваљало дозирно користити. књиге могу пружити темељнији ослонац и повратити нам самопоуздање и добру вољу. Истовремено могу растерати немире и разне врсте страхова, који су у ово време нормална појава“ – став је Биљане Томић, директорке рековачке библиотеке.
Рековачка библиотека је у протеклих шест месеци велику пажњу посветила Дигиталној библиотеци, захваљујући мастер археологу Александру Ристићу,који ради на пословима дигитализације завичајне грађе. Она се објављује на интернету као слободна и отворена за свакога, без ограничења по питању чланства у Библиотеци, географске припадности или слично. С једне стране библиотекари су суочени са новим доменом библиотечке грађе, као што су дигитализоване књиге, новине, часописи, фотографије, постери које треба на одређени начин обрадити и што је можда најтеже дугорочно сачувати.
Завичајна збирка постоји од 1975. године и сакупља књижну и некњижну грађу о Рековцу и Рековчанима. Завичајна збирка представља врло значајан сегмент библиотечког фонда и од посебног је значаја за локалну културну баштину. По свом садржају је разноврсна и обухвата различите врсте стваралаштва које су на директан или индиректан начин повезане са локалном заједницом. Прикупљањем, обрадом, чувањем и презентовањем ове грађе промовишу се културне, историјске и друштвене вредности завичаја.
Дигитализација највреднијих књига и докумената у рековачкој библиотеци омогућили би да се широј јавности, на модеран и визуелно ефектан начин представи покретно културно добро Рековца и околине и на тај начин би се створили нови садржаји, увеле нове услуге и проширила корисничка популација.
Дигитализација грађе, као и унапређивање софтвера су перманентни процеси, важно је да су их библиотекари започели, и да ће радити на томе да их учине трајним и како би дошли до изражаја путем транспарентности дигиталне колекције. У том смислу, дигитализација, поред осталих вредних карактеристика, омогућава комуникацију са потенцијалним корисницима, доступност грађе, употребу грађе у виртуелном окружењу са циљем очувања оригинала. То би биле, за ову прилику, најважније предности дигитализације, која отвара просторне и временске границе завичаја према најширој јавности у сајбер-простору.
На овај начин, презентовањем у оквиру дигиталне библиотеке, локална културна баштина се прилагођава модерним интернет комуникацијама и постаје доступнија свим читаоцима и грађанима локалне самоуправе.
Добродошли на нови веб сајт https://bibliotekarekovac.rs, као и дигиталну библиотеку https://digitalna.bibliotekarekovac.rs, који садржи дигитализоване материјале са подручја општине Рековац који су од културног и историјског значаја.
