ОБЕЛЕЖЕН ДАН БИБЛИОТЕКЕ У РЕКОВЦУ

ПРЕЗЕНТАЦИЈА НОВОГ ВЕБ САЈТА И ДИГИТАЛНЕ БИБЛИОТЕКЕ

Народна библиотека „Др Милован Спасић“ у Рековцу, 12.10. 2020. године је у својим просторијама, са најближим сарадницима и представницима локалне самоуправе обележила 92 годину постојања и рада, без гостију, услед тренутне епидемиолошке ситуације, изазване вирусом COVID19.

Министарство културе и информисања у 2020. години на Конкурсу за суфинансирање пројекта из дигитализације културног наслеђа у Републици Србије подржало пројекат „ Набавка опреме, програма и софтверског решења за спровођења процеса дигитализације завичајне грађе“ уз учешће локалне самоуправе.

Пројекат је представио Александар Ристић, мастер археолог, запослен при Завичајној збирци. Александар је нагласио „да пројекат има за циљ да завичајну грађу учини доступном што ширем кругу корисника, као и да је учини претраживом по неколико критеријума – наслов, аутор, тема и кључна реч, језик, место и време. Такође, грађу је могуће претраживати по типовима и врстама или свеукупно, кроз општу претрагу на https://digitalna.bibliotekarekovac.rs и https://bibliotekarekovac.rs .“

Завичајна збирка постоји од 1975. године и сакупља књижну и некњижну грађу о Рековцу и Рековчанима. Фонд завичајнe збиркe представља једини извор грађе и информација не само о књигама и ауторима локалног значаја, него пружаa могућност и за опсежнија научна и друга истраживања. За почетак рада на дигитализацији грађе узима се октобар 2020. године. Дигитализација грађе, као и унапређивање софтвера су перманентни процеси, важно је да су их библиотекари започели, и да ће радити на томе да их учине трајним и како би дошли до изражаја путем транспарентности дигиталне колекције. У том смислу, дигитализација, поред осталих вредних карактеристика, омогућава комуникацију са потенцијалним корисницима, доступност грађе, употребу грађе у виртуелном окружењу са циљем очувања оригинала. То би биле, за ову прилику, најважније предности дигитализације, која отвара просторне и временске границе завичаја према најширој јавности у сајбер-простору.

„Библиотека има законску обавезу да ради на пословима дигитализовања свог фонда и културне баштине локалне средине и на тај начин сачува грађу за будуће генерације, „нагласила је директор библиотеке – Биљана Томић. И да „на овај начин, презентовањем у оквиру дигиталне библиотеке, културна баштина се прилагођава модерним интернет комуникацијама и постаје доступнија свим читаоцима као и грађанима локалне средине“.

Дигитализација у Народној библиотеци у Рековцу допринеће да се целокупна дигитализована завичајна грађа објављује на интернету као слободна и отворена за свакога, без ограничења по питању чланства у Библиотеци, географске припадности или слично. Такође се мења и начин рада са корисницима. До недавно су корисници завичајних збирки могли да користе грађу искључиво у библиотекама, док су постојали и они делови завичајне грађе којима је био ограничен приступ или коришћење услед оштећености публикација. Дигиталне библиотеке у великој мери мењају овакву праксу и навике, јер омогућавају додатно очување штампаних примерака уз истовремено већу, тј. практично неограничену доступност.

Дигитализација решава проблем безбеднијег и лакшег коришћења, уштеде простора, техничке услове репродуковања, приказивања, размене, а самим тим она производи нови електронски медиј који захтева посебну збирку, обраду, каталогизацију. Са једне стране, библиотекари који се баве завичајним темама суочени су са новим доменом библиотечке грађе, као што су дигитализоване књиге, новине, часописи, фотографије, постери, дигитални аудио и видео снимци итд. које треба на одређени начин обрадити, описати и, што је можда најтеже, дугорочно сачувати. Са друге стране, захтеви корисника за оваквим врстама грађе библиотекаре неминовно суочавају са потребама прихватања нових знања и вештина у коришћењу дигиталних технологија, опреме и метода рада.

Дигитализација највреднијих књига и докумената у рековачкој библиотеци омогућили би да се широј јавности, на модеран и визуелно ефектан начин представи покретно културно добро Рековца и околине и на тај начин би се створили нови садржаји, увеле нове услуге и проширила корисничка популација.

Биљана Томић