Милован Спасић је рођен 1817. године у Рековцу, (Рековац , округ јагодински, 24.фебруарт/8. март 1818.год. – Београд, 11/24. јун 1908.год. ) у земљорадничкој породици. Његов отац Иван Спасић је био сеоски кнез. У месту рођења учио је основну школу. Основну школу завршио је код неког приватног учитеља, кога је његов отац довео у село. Школовање је наставио у Јагодини, после чега се враћа у Крагујевац, како он каже: “ Стално мислећи како да науке учити продужим, а још теже, како да се издржавам.” За све време школовања , од основне школе до доктора филозофије, Милован Спасић је ретко као ко био у врло тешким материјалним ситуацијама.
У Сремским Карловцима је наставио школовање, показујући посебну склоност према изучавању немачког и латинског језика. Тако је Милован Спасић из Карловачке гимназије 1839. Године кренуо у Београд., где је предао молбу Попечитељству просвете, тражећи финансијску помоћ. Његовој молби је удовољено и он је са 90 талира годишње стипендије пошао у Пожун. Примљен је у пети разред “Јевангелистичке гимназије”.
Од 1839. добијао је стипендију од Кнежевине Србије у време намесништва. Када му намесништво није одобрило да оде на студије у Немачку, он се на своју руку 1841. уписао на студије у Халеу, одакле је онда прешао у Јену и на крају у Берлин. Касније је поново добио српску стипендију.
Спасић је докторирао на Филозофском факултету у Берлину 1844. године и добио диплому доктора филозофије.
ПРВИ СРБИН ДОКТОР ФИЛОЗОФСКИХ НАУКА
Први студент из Србије који се уписао на Универзитет у Берлину, био је Милован Спасић који је уписницу попунио 14. маја 1842.године. Он није био међу првом групом српских државних питомаца која је кренула на школовање 1839. год. али је већ тада био на Лицеју у Братислави и крајем исте године од државе је добио помоћ за школовање. У доба када су први Срби стигли на ову високу школу, Универзитет је имао четири факултета: Теолошки, Правни, Филозофски и Медицински. Тако је у летњем семестру 1842. године, када се уписао Милован Спасић, из балканских земаља је тамо студирало четворо Румуна и осморо Грка.
Пре него што је стигао у Берлин, био је први српски грађанин, из кнежевине Србије на Универзитету у Халеу од 1842. до 1843. године.
После стицања високог звања доктора филозофије, Милован Спасић се вратио у Београд, где је постављен за званичника Попечитељства просвете, 13. априла 1844. године. Први „берлинац“ Спасић је задужио веома српску културу. Тежио је да што више знања донесе у своју домовину.
За сваки семестар су у облику књижице штампани пописи свих студената са следећим подацима: име, семестар у коме се први пут уписао, земља порекла ( или град), факултет који студира и адреса у Берлину. Даљи подаци о студенту налазе се у уписним књигама појединих факултета (matrikelbuch) које садрже и датуме уписа и исписа студента, име Универзитета с којег је прешао и број у албуму.
За новију српску историју Универзитет у Халеу има значај, јер је на њему одбрањена прва докторска теза једног грађанина модерне српске државе. Одбранио је Милован Спасић 13.марта 1844. године на Филозофском факултету и њен оригиналан, дакле латински текст, похрањен је у архиву те школе.
